|
|
| < | listopad, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Hi.. zovem se Jasmin, tj. drugi me tak zovu, a ponekad i Jazo..lol.. Imam 15 godina. Ja sam fazančok, idem u 1.b. razred gimnazije. Treniram košarku 7. god.! Slušam metal, rock i punk..
ConTacT me:
icq:453-264-602
msn:jasmin.b8@hotmail.com
e-mail:
jasmin.bozo@kc.t-com.hr
Da malo me neje bilo 10 let.. a znam.. Ali dajem rječ da budem sad redovit u pisanju (zadaća). .
da, vjerojatno. Njema ništ novoga.. kao i obično.. lol .. u školi ide.. da.. nemam ni jednu kulju..lol.. ili ti topa kak bi Melo rekel.. uglavnom je šaroliko.. Može proći..
Košarica se igra i dalje ali pod vodstvom novog trenera.. Ivan Baković .. Mislim da je dobro došla promjena jer smo počeli igrati za racku.. Dosadili su monotoni razgovori i kompliciranja.. Nama treba jednostavnost.. Uglavnom da skratim .. pozzdravček svima..čizz..
Bilo je to 20.4.,petak u Čakovcu.. Poluzavršnica državnog prvenstva.. Efo kako je bilo.. Naravno skupili smo se pred školom. Otišli smo u dučan po malo snage i kad smo se vratili već smo morali krenuti.. Pokupili smo Koprivničance i krenuli u KŽ. Tamo smo pokupili one kristuše i opet za KC. A tek onda u ČK. 
ubij se.. U autobusu je opet bila zajebancija.. Ivek je narafno posla delal.. 
I tak smo stigli i zakasnili.. Himna je već počela a mi se još nismo ni presvukli. Dobro nismo bili jedini..Onda je bilo predstavljanje ekipa i sve je moglo početi.. Prva disciplina je bila na 100m. Ja sam bio u prvoj skupini i prvi došel na cilj. Onda je išel None i došel na cilj prvi ali sa sveukupnim najbržim vremenom i zauzel prvo mjesto! Ja sam bil 5. Pa je bil skok u vis.. None je osvojil 5. mjesto sa preskočenih 155cm. Onda je bilo na 300m. Tu je Mijo osvojil 9. a Melo 15. mjesto od 20. 
Pa je bilo na 1000m. To je Šoste osvojil 5. mjesto. I onda skok u dalj.. Šoky Je bil 7. a ja 3. sa 5.20m.... Dobro za mene.. A na kraju štafeta.. Za sad smo bili 3. sveukupno.. Jedina šansa nam je da budemo prvi na štafeti.. ali onda ovi 1. i 2. moraju barem 5. Nismo se tolko s tim zabrinjavali.. Mislili smo samo na taj završni sprint..svi smo bili totalno napaljeni.. Svi smo došli na start i onda.. Buum... i tak je počelo.. Šoky je potegnul, predal štafetu Dini.. On je jako dobro odtrčal.. i predal meni.. Ja sam potegnul kak sam mogel i predal Noneu i no je s lakoćom napravil razliku.. malo je bilo loshe kaj smo morali predati štafetu 10m nakon starta.. ali dobro. Prvo mjesto... super.. još bolja vijest je ta da su 1. i 2. bili diskvalificirani.. Sad smo još samo čekali rezultate.. Čekali smo barem 10 min., a onda dok su rezultati stigli nestrpljivo smo čekali.. Pročitali su 3. mjesto, pa 2. dok smo čuli da nismo to mi.. počeli smo skakati i veseliti se.. to je bil trenutak.. Posle smo se slikali, pa na ručak, i put do doma.. Stali smo u KC da se ne vozikamo bzvz do KŽ. Pa nas je nastavnik častil sa sladoledom.. prekokrasno.. 
Došli smo doma i odma na igralište se pohvaliti. Da,da..
U školi je tak dosadno.. sve po starom.. Imali smo dogovor za pokret u Rovinj.. Idemo 2.05.2007. ujutro.. Pa sretno nam bilo
Čujemo se poslije državnog...
Dani su da crkneš. Celi dan u školi, pa trening, pa učenje. U školi zajebavamo koga stignemo.Najviše Kostu. Zaključil mi je 4 za sad... n00b.. nema pojma. Kljaja nas muštra sa zadatcima, pišemo po 50 zadataka po jednom satu. Imali smo Potaka (fizika) 6 sati u tjednu. Bil nam je na zameni dva put po dva sata i njegovih dva kak treba biti. Da crkneš... 
Velečusni Kaps nas z firmom ucjenjiva. Sad je popizdel totalka.I kani prebaciti firmu za na jesen ili čak drugu godinu. Koji n00b.. Kučinička nas s ovim časopisom zajebava... od 4 do 8h v školi..pa da crkneš!!
A legenda je kaj danas nisam bil u školi.. išli smo na atletiku u KŽ. Bilo je legenda. Kupili smo si sako kilu banana, čokolada i maži. U autobusu smo se zajebavali.. legenda. Ivan je s korom od banane kroz prozor pogodil nekakvu babu..lol.. da ne povjeruješ
a da je celi dan gađal nebi pogodil. I došli mi u kž. Najeli se uz zajebanciju ivanovu..(doživi ovaj izraz)! I onda na stadion. A vani puše vjetar i kiša štrka. jooj.. pogledali smo teren i odma se je trčalo na 100m. Pa smo se None i ja morali iti preslačit. Prvo su cure trčale. Kod nas je Jaje bila u prvoj grupi na 100m i poskliznula se mam na startu i opala... koji početak. Pa smo mi došli nared. Bile su dve grupe. Rentač je trčal u prvoj s nekim luđakom koji je najbrži u nogometnoj ligi. I naravno uz puno napora bil prvi. Pa ja s drugom grupom. Bil sam bez problema prvi..narafno..kad sam imal ščave oko sebe. Znači na 100m smo osvojili 1. mjesto. Onda 300m. To je bežal Mijo d indijanec. Tip je lud. Beži ko da ga cucek ganja.
On je bil prvi, ostavil ih je 20m. i melo koji je u drugoj skupini bil 2., a na kraju 3. zbog nešto slabijeg vremena.... Onda 1000m.. To je bežal Šostarec..imal je napuknuto rebro pa se nismo nadali postolju. No iznenadil nas je i potegnul. ove je ostavil ostavil 20m. Znači i 1000m prvo mjesto. Pa skok u dalj. To smo šokec i ja skakali. Tu sam ja iznenađujuće skočil nedostižnih 5.09m.. a Šokec nekaj slabije i zauzel 5. mjesto. I skok u dalj 1. mjesto. Onda je bila štafeta. Šokec,Dino, ja i Rentač. Mi smo te se n00be ostavil za 50m. Nemaju pojma o primopredaji štafete..zaostali n00bi.. znači opet 1.mjesto i to iz štafete. Onda je bil skok u vis. Tu je Rentač preskočil nama svima početnu školsku visinu od 1.40m za pobijedu. Tu su bili pravi n00bi. Neje se ni oznojil.. znači 1. mjesto iz skoka u vis. I onda posljedna disciplina bacanje kugle.. Ivan Vinković.. bil je drugi.. bacil je 10.46m, dok je prvi itil 11. inekaj sitno. Znači 2. mjesto iz bacanje kugle. I sveukupno smo bili 1. Nije nam bilo ravnih. Skupili smo 139 bodova od mogučih 140.
Legenda.. kaj ne... A uz to sam ugledal jednu curu...
Baš sam happy kaj sam se setil lozinku nakon duužeg vremena! Da se ubiješ... 
od sad si bum zapisal nekam da više ne zabim ...
Ja sam još uvijek onaj stari... i sve je onak kak je i bilo... Igrali smo utakmice, pili v disku, zajebavali učitelje i sami sebe!
to bi bilo sve od mene za sad... dok bu nekaj zanimljivije, javim...
Pozdrav...
. Onda smo išli u Križevce. Tam smo pokupili Bjelovarčane: Zadravca, Kolovrata, Zvonka i Ivančevića; i Nervu iz KŽ. Bilo je dosadno!!! Ali Hule (Halusek) je nasmijaval svojim fiks idejama. Malo smo se kartli, zahebavali i tak... Dok smo stigli, ušli smo u hotel i čekali smo da nas rasporede. Dok smo čekali, došla je rukometna reprezentacija. Svi do jednog. Naravno si smo ih gledeli 
, baš ovak(veći sam od Kaleba)!!!!! I onak si veseli da bumo u hotelu, trener reče da smo u apartmanima jer nema mjesta! Schava!! Bil sam s Ferenčevićom, Nervom i s Laljekom (križonja). Laljek i ja smo bili u jednoj sobi, a ovi dva u dnevnom. Za 15 min. smo imali sastanak u virovskom apartmanu. Tu smo dobili dresove, dogovor za doručak, ručak i večeru, da u 11 sati moramo biti u sobama (nije se poštivalo) itd. Onda smo začas išli na utakmicu. Autobus nas je vozil do dvorane. Igrali smo s Istarskom županijom. Naravno pobedili smo!
Igral sam nekaj malo oko 7-8 min. i ništ nisam zabil. Koja sramota, opće se nisam iskazal, ništ zabil!! Sad sam mislil da više nebum igral. Laljek se je preladel, temperaturu dobil i tata je došel po njega. Bar sam sam spaval na bračnom krevetu. Posle smo išli na večeru i spavač! Drugi dan, doručak,ručak pa utakmica. Igrali smo protiv Osječko-baranjske. To smo zgubili. Tu sam stalno igral i zabil oko 10 poena. Obrana mi je bila glavna jer me je zbog toga i držal u igri. Čuval sam za 2 glave većega. Onda večera, pa kartanje i zahebavanje. Treči dan, doručak pa utakmica sa Zadarskom županijom. I to smo zgubili jer su oni na kraju bili prvi. Moj učinak malo slabiji. Zatim ručak, pa odmor i opet utakmica protiv Dubrovačko-neretvanske. I to smo zgubili jer je Zadravec sebičaril, a Hule se je zahebaval. Moj učinak bolji od oba dvije utakmice! Posle smo bili umorni ko konji. Večera i spavanje. Četvrti dan, po meni najbolji. Doručak, ručak pa utakmica protiv Međimurske županije. Eee,to smo pobedili. Bil sam prva petorka, napokon! Svaku sam utakmicu bil prva zamena, pa je na kraju valjda skužil!! Igral sam najbolje do sad. Onda večera, a posle je bil all-star, sjever-jug. Rezultat 95-95. Svaka je ekipa iz sjevera morala dati barem po jednog igrača, kod nas Hule, a tak i kod juga. Najbolji dio slijedi... Posle utakmice Ferenčić, Kolovrat, Nervo i ja išli smo u grad. Igrali smo biljar i zahebavali smo se. Najedanput Kolovrata nazove Hule. Kao da su i oni došli u grad. Ja sam došel pred njih. Hule i Tišljar. Hule je bil pijan tak kaj se je zaletaval v stupe. Pitam ja njega el je tišljar pijan, a veli on pun kurac. Tišljar je popil pol litre votke i neznam kolko piva. Ja pogledam Tišljara, a on leži na asfaltu. Digne se pa, pak opane. I vlovi se za auto i legne na haubu. A onda tak strašno opane dole kaj si je usnicu rasekel. Krv teče a on nemre oči otvoriti kak je bil pijan. Onda sam otišel po ove. Morali smo ga otpeljati doma, a do apartmana pol sata hoda, a Tišljar nemre na nogama stati. Hule ga je narital i navlačil za lasi, ali ovaj niš! Nismo ga mogli nositi jer je bil pre težak. Nismo više znali kaj bi pa smo si seli na klupu. Hule je otišel ženske podjebavat, a mi smo paničarili. Prešlo je 11h, a mi u gradu s pijanom budalom, i nemremo ga odvleči ni metar. Odjedanput iznad Tišljara počne vodoskok iti. A on to piša. Da mi je znati kak je to uspel. Sav se je zapišal i više ga niko nije štel primiti. Za 3 min. on počne bluvati. Samo vidiš kak nekaj ide z usta. Mam smo ga okrenukli na bok, jer bi se zadusil. Ja sam od tog trenutka odbežal v apartman. Posle su mi rekli da su pitali nekakvog čoveka da ga otpelja, pa mu je celoga auta zabluval. Onda dok su ga došlapali, skinuli su ga i otuširali v hladnoj vodi i deli spat. Ja mislim da je tišljaru bilo na pameti samo pušenje
i lokanje
. Idući dan je došel sav naotečen i zražan na doručak. Samo je banane jel. Posle smo išli na finale Zadar-grad Zagreb. Videl sam Acu Petrovića (brat od Dražena Petrovića), jer mu sin igra za Zagreb, a zove se Marko i ima istu kovrčkavu kosu kak je imali Dražen, a igra najbolje od svih. Zadar je rastepel Zagreba. Posle smo išli na ručak i doma. V kombiju smo se svi klonili Tišljara.
I tako vam se javljam nakon dugo, dugo vremena... Bliži se kraj polugodišta, kojeg jedva čekam, pa mi je već pomalo dosta škole! Kak veli naš trener: " Znam da vam je već pun ku..c škole i treninga..." Sve u svemu svaki dan mi je dosadnije i neznam kaj bi delal! Pa onda odem na trening samo kaj nebum doma. A tam se pak zajebavamo sve u šesnaest! Pogotovo dok je Rogoz
prisutan. Bliži se kraj pa se zaključivaju i ocjene, s čim ja nemam problema bar za sad. Sve bude pet, naravno! U kinu sam pak nasmejaval penny, tj. ona se je smejala kaj god sam rekel(valjda). U utorak sam bil u Bjelovaru. Nekaj eko, neznam, predstavljnje programa eko škola. Išla je i Nika, ravnatelj naravno, Žibregina i Stipovička. Ovaj žmigavec (ravnatelj) je vozil 50 na sat. Najbrže smo išli 60. To je bilo stvarno retko. A bar nismo bili u školi. A u ponedjeljak sam bil u Virju na treningu. Opet sam izabran za selekciju županije. Trening je bil dobar. Dečki su legenda. Natjecanje županija je u Poreču. Prošle godine smo bili prvi među 92. godištima. A ove godine neznam baš jer je 91. pa... Baš nemamo visoke igrače, a plejeva i bekova najviše. Ide se za vrijeme božićnih praznika na 4 dana. A najvažnije je to da je Lei bil rođendan pa je štela biti z menom
! Mam sam ju steral v rodno mesto! Za pohvaliti, jelda? I tak ja proživljavam ove dane... sve u svemu samo ljenčarim... hehe
U četvrtak 9.11.06. Antonia i ja s Kostom išli smo u Virje na kajkavski kviz. Morali smo biti obučeni kao što se vidi iz priloženoga u nošnju. Već vidim komentare kakvi budu ... No ništ mi nebu pa zato...
Po mišljenju mnogih najvećih europskih košarkaš svih vremena Dražen Petrović rođen je 22. listopada 1964. u Šibeniku.Već kao klinac znao je uzeti loptu, koja je bila veća od njega, i mlatiti po drvenim koševima. Pet godina stariji brat Aleksandar uvijek je bio uz njega, zapravo , on je razlog što je Dražen odabrao košarku. «Da je Aco odabrao nogomet, i ja bih, da je vaterpolo, i ja bih isto.»Dražen je jedan od rijetkih koji je imao takvu ambiciju talenta i rada. Zvuči zastrašujuće, ali je već sa 12 godina znao vježbati sedam sati dnevno. Draženove radne navike su nevjerojatne i teško da će neki igrač, tj. Dječačić opet proći tako nešto jer je to jednostavno neponovljivo. Dok je išao u školu, u šest sati ujutro sam je otvarao dvoranu, trenirao sat, sat i pol, istuširao se, zatvorio vrata dvorane i krenuo u školu. Nakon toga se vratio doma, naučio i ponovno u dvoranu … «Nikad nisam propustio jutarnji trening. Nikad. Uzmem loptu, ubacim 500 ili više. Postavim stolce i driblam. Satima sam znao tako driblati stolce. I uživati.»S petnaest godina debitirao za prvu momčad Šibenke. Sa sedamnaest je već bio igrač s naslovnih stranica.
Pretposljednjeg dana roka, 4. lipnja 1984, Dražen je potpisao Za Cibonu. Cibona je u to vrijeme imala jeku momčad, ali za najveće uspjehe nedostajao im je igrač Draženova profila. Dražen je s Cibonom osvojio sedam trofeja. Prve sezone. Odmahsvatri, prvenstvo države, kup i Kup prvaka u nezaboravnom atenskom finalu protiv Reala.Nakon toga Dražen odlazi u Real Madrid. Bilo je jasno da će otići, a mogao je otići samo u veliki klub, a Real je boi takav. Gotovo dvije godine prije isteka ugovora s Cibonom Dražen je potpisao četverogodišnji ugovor s Realom. Dotad najveći u europskoj košarci, ukupno milijun i pol dolara za četiri sezone.Nakon jedne sezone u dresu Reala Dražen odlučuje spakirati kofere i otići u NBA, najjaču ligu svijeta, tamo gdje je odavno pripadao. Više se nije morao dokazivati u Europi. Portland ga je draftirao dok je još igrao za Cibonu, 1986. kao 60. pick u trećoj rundi drafta.Zbog igranja u minutama koje bi stale u kapaljku, potkraj siječnja 1991. ostvarila mu se želja. Zamijenjen je u New Jersey Netse. Tada je Dražen eksplodirao!!
U pon. 30.10. dogovorili smo se da u utorak 1. sat,pod likovnim, donesemo "zdravu hranu". Pa tako je i bilo. Napravili smo popis ko bu kaj donesel i javili Francu da se ne iznenadi! Idući dan,u utorak,našli smo se pred dućanom!! Kupili smo čajne salame za 30kn za kaj je zišlo 300 deka, malo više, salame i 2kg kruha! Konačno je zazvonilo pa smo se požurili u razred. Mateja je donesla polčicu(stolnaka) i prestrla ga na sredini učionice na 4 stola. Patački su donesli desku, noža, jegera i ajvara, Marko sira i slanine, ja tanjere i čaše, Čuka slanine, ajvara i papriku, Antonijina mama je spekla domaćega kruva, Pišćenka još malo slanin, luka, Megec 4l Coca Cole, Melo spomenutu salamu na početku i više se nemrem setiti!! Pa je to zgledalo ovak ... Dok smo se mi zalaufali pojeli smo se za 20min!! Još su Rentač i Patački išli po 3l soka, a Melo po francuza kojeg nismo ni pipnuli, pa je Dejan z njim Rentača bil. AKCIJA DOMAĆE JE DOMAĆE - USPJEŠNA!!!!
Dalje na engleskom smo se igrali nekakve igre koje se plejaju u Engleskoj i SAD-u za Halloween. JA sam bil jedan kandidat.Igal sam protiv Mela i Čuke. Znači, u lavoru punom vode su 3 jabuke. Ruke moraju biti na leđima i moraš prvi zvaditi jabuku van ustima. Ko izvadi prvi, taj bude sretan do idućeg Halloweena, ko zadnji, taj bude nesretan. Ko ništ ne zgrabi tomu nebu ništ. I počeli smo se naguravati s glavama. Kaj si jače tiskal, jabuka je tonula, pa sam moral uroniti cijelo lice da bi ju zgrabil. Naravno prvi sam ju zvadil pri čemu sam se vgriznol za usnicu, i naravno krv je potekla. Valjda nije uzalud, sad moram biti "sretan" do 31.10.07. Ajde do pisanja ...
Prije naše utakmice protiv Virja igrala se Liga dječaka 95. godište i mlađi protiv KŽ. U prve dvije četvrtine su ih rastepli 49:1!!! Najbolji igrač je bio moj brat sa 38 i Blaž sa 32 poena. Dok sam došel u dvoranu tata mi je mam pogledom pokazal na tablu i rekel da tak bumo mi odigrali samo obratno u koševima. Kraj utakmice je završio 86:26 zato jer su Julio i Blaž igrali samo 15-ak min., a onda ... drž gače!!Naš trener Saša Mlakar nas nije mogel tj. nije smel voditi zbog isključenja koje je dobil u KC. Već na zagrijavanju neki od naših igraća su šteli doma. Nebi štel imenovati, ali su govorili: "Isuse,ak bum ja v prvoj petorki...
" Onda nas je Domišljan slikal,ali sam videl da blic dolazi i sa trebina! To su vjerojatno bile cure no nisam obraćal pažnju. A zatim paklenka! Čorba naravno neje osvojil loptu nego ju je Halusek s pol snage,lagano oditil. Nije prošla ni sekunda i već smo dobili koš. Svaki napad mi je bil monotono.Nisam imal kome dodati jer su si bili vkočeni skupa z menom. Imali smo malo presečenih lopti, pa malo nismo ništ zabili, dok su Virovci zabijali sve u 16.Počelo me je biti sram jer su na trebinama bili moji dedo i baka, tata i sve cure koje je pozval neznam ko!! Nedugo zatim Dejana je trener Rogoz () steral s klupe jer se neje vraćal u obranu. Onda se je valjda raspizdil i pozval time outa. "Više nema zajebancije!!!"-zderal se je. Rekel je da niko nesme voditi osim mene, da nesmem nikome dodati, da vodim loptu 20 sec i dok mi on veli da završim, a ak nemrem da pucam s 8 metri. Par napada je tak i bilo, pa sam opal ko ruška. Iz napada u napad je bilo sve osim utakmice. Nije mi se dalo više tak igrati tj. bilo me je sram pa sam napravil još 2 osobne i zišel van. Zadnja je bila najbolja. Potčkaljil sam Šmita!! Sudac mi je rekel da ne radim to više, a ja njemu da više ni nebum mogel jer imam 5 osobnih. Sel sam si na klupu i zajebaval sam se s Melom. Nazvali smo suca Zebrić jer ima oličeno glavo ko da mu je mama zebra a tata konj. Vjerujem da će idući put biti bolje!!
